Људи који живот значе

На инсистирање велике већине,овог петка један непревазиђен лик . МИЛАН СТЕВАНОВИЋ,свима добро познат као Микса,Лекић или у задње време Томба   Да њега нема,требало би га измислити!  Ради у спортској кладионици. Наравно кад год има вишка времена,увек ме пита за неке информације:где овај играч сад игра,да ли је добар,где се налази овај објекат и томе слично... Као да сам му ја инфо пулт  Наравно,изађем му у сусрет увек. Особа пуна ентузијазма и харизме,па га зато и велика већина готиви. Склопити просто проширену реченицу за њега је вечита битка  Па тако кад се запетља,углавном ћете чути неки бисер типа:рајшефлус,окрни обрени(уместо окрени обрни,наравно),карбиолет,прогужни габл,а кад нема куд рећи ће само ''ма то''(што би се могло рећи и да му је узречица) како би се извукао из непријатне ситуације  Једном приликом смо му рекли колико је смотан,да би,да му дамо две нацртане овце да нам чува,једну би појео а другу би изгубио! На шта нам је он одговорио: ''А што не би обе појео''  Због авантуре ''побеглог воза'' на мору нисмо причали 7 година али после помирења као да тај период између нас није ни постојао  Зато су нас сада у друштву прозвали кумовима,јер кад се неко не слаже то је код нас увек кумство . Имао је некада мајицу са мотивима Брус Лија која је била легендарна јер није имала крагну колико се истеглила,па је пар пута био мета зезанције... ''Јебе ми се и за леб и за воду'' је реченица коју је изговорио кад је благо речено попиздео и бацио хлеб јер му је једно десет пута речено да иде по воду,док смо били на кошутњаку на пикнику . После смо тај хлеб чистили од прљавштине јер нисмо имали други. Наравно,нама је тај чин био толико смешан да му то није нико замерио . Када мало више попије,а у задње време му се то неретко дешава,уме да се ходајући тако тротоаром,из чиста мира подигне асфалт и удари га у главу  Увек је за неку зезанцију и акцију али ће увек да пита што баш ту,зашто тај филм-ајмо овај,што сутра боље у суботу... Живи у улици Кнеза Богосава,која је препуна ''сјајних појединаца'' што се тиче комшија . Тако у његовој улици живи Мирко-који ће вам ако вас види тражити да му дате 13 или 17 динара,увек тако неку небулозну цифру наравно за допуну или цигаре али свима је јасно за шта му треба. Онда Комша  звани касапин(тако прозван јер на фудбалу бије ко Свети Илија)који са својом брадом,да га неко види у мраку одузео би му пола живота, и тако даље... Зато га стално зезамо да га боли уво јер живи у центру града(ипак је то Кнез) . Рођен је у Београду,али тај човек што зна да вади песме из ''нафталина'' то нико не зна!  Тако ћете га чути да пева у кафани песме неких певача које ни бог није чуо  Наравно,праве оне сељачке  Тако смо га,сад већ давне 2000-те године  ангажовали да пева ако шлагер певач у групи ''КЦ''(где се свирао углавном неки домаћи рок) . Звездаш каквог нема! Редован на северу а неретко и на гостовањима  Често,када му је досадно он запева неку звездину песму. И то по 5-6 пута дневно па убије у појам људе у околини. Поприлично је смотан или лепше звучи неспретан што се спорта тиче,па ћете га осим кошарке(у којој је добар)са великом дозом смеха гледати како пада сам од себе на фудбалу,маши лопту,закачиње рекламне паное на стоном тенису и слично  Што се тиче девојака ту има препознатљиву реченицу: ''Да одаберем било коју девојку која ми се свиђа увек ћу имати 50% шансе. Ја хоћу,још само да она пристане''  Не могу а да не споменем анегдоту са проституткама. Стоје тако оне на једном ћошку у 1 после поноћи и пошто је ту близу било стајалиште аутобуса 25,Микса мртав ладан не препознајући ко су оне виче: ''Па немате више бас,отишла је задња 25-ица'' !  Скроман је и испуњавају га мале ствари... Ја једноставно без овог весељака не бих знао шта да радим!                                    24-02-2012

Е,oвoг пeткa јeднa мaлo oзбиљнија oсоба . Наравно сaмa чињеница дa кaдa кaжeм његово име људима који гa знају,одмах можете видети благи осмех . У питању је ЛУКО ОРЛОВИЋ. Свима познатији као Луне. И могу да се кладим да већина и нема појма како му је право име . Златар је посао којим се он бави. Морам да прецизирам,јер ако га питате  јел ради у продаји он ће благо речено да полуди и рећи како сто пута понавља како не ради у продаји већ на изливању бурми,наруквица,огрлица и сличних ствари...  Важи за  веома одговорног и вредног радника(ретко ћете га чути да прича о послу,контам да му је преко главе ) а како и не би кад се петнаест година бави тим послом. Бије га глас да је  мало намћораст,па тако и није нешто превише дружељубив осим ако он то нe жели .Не да на себе, и има ауторитет па тако и нећете видети да га у друштву баш нешто зезају. Узречица му је "стршно", не "страшно" како би он то хтео да звучи и да нам докаже сад већ годинама,него кад он изговори управо звучи без тог фамозног А . Једном приликом ми се жалио како он то тако не каже ,што је само додало још више смеха на све тo! Иначе нема  особе у друштву која њега није имитирала како прича бар једном .Наравно углавном кад није ту . Шта ћете,човек смешно прича па кад ми то још мало "зачинимо" испада да све што каже звучи смешно . Такође има проблема са изговором слова Ђ и Ч па нећете веровати колико салви смеха изазове када изговори:новћићи,звонћићи,кућићи,маћићи или најновије кисели краставћићи  Највише пажње нам привуче његова прича из војске,која никога не оставља равнодушним. Седи он тако у Бујановцу у једној земуници(наравно нервозан и покисао) и упадне му кап воде право у уво! Цитирам:"Ееееј право у уво! Изгорео сам!"   Сад док пишем и сетим се тога,сам са собом се смејем  Често се шалимо да када би био у кући великог брата,у исповедаоници би се више чуо титловани Луне него велики брат . Рекао би: "Аааа ови укућани ми иди на јаја"  Или томе слично . Од активности воли фудбал,где најчешће испаштају његови саиграчи који трпе његову дреку,вику и сл... Јер не дао бог да изгуби,ту би му био крив и сам Роналдињо ! Шта да кажем,осим да човек има уграђен победнички менталитет. А ко па не воли да побећује стално  У разговору са људима је веома искрен и отворен. Некада уме да каже неке ствари,због којих се и он сам покаје али га то чини специфичном особом без које ипак не бисмо могли...          17-02-2012