Људи који живот значе

Као дете прави зврк и несташко! Није било особе са којом се она није посвађала или потукла . ХРИСТИНА ИЛИЋ,Тина,Тинче. Дипломирани фармацеут. Комшиница ,спрат испод мене и мој велики пријатељ. Веома паметна и сналажљива девојка,која је успела да споји лепо и корисно . Увек расположена за неко ћаскање,кафу и сличне ствари... Невероватно како је успела петогодишње обавезе око факса да прилагоди изласцима и да то просто не осети...  Једна од ретких рекао бих. Увек ће вам изаћи у сусрет ако имате неку молбу али јој морате рећи једно пет пута или је стално подсећати . Потпуно искрена и отворена девојка за оне који је познају,а сад већ за друге је прави стидљивко. Као дете са њом је било немогуће изаћи на крај . У стању је била да завади и направи општу пометњу међу друштвом а онда побегне кући . Поготово кад није у центру пажње. Али добро,зар већина деце није била таква... Из чиста мира дође на фудбалски терен и онако ко чигра утрчи и шутне нам лопту што даље може и онда шмугне  ко муња! Наравно,много пута је појуримо али она онда зове тату и ми ту одустанемо . Њене најбоље другарице се у секунди претварају у најгоре и обрнуто,јер је неретко умела да се добрано побије са њима . Деведесет девете године за време бомбардовања,играли смо ћораве баке у подруму наше зграде. И онако у мраку Тина нас тражи а ми се сви нагурали на њен бицикл који је стојао у ћошку. дође она до нас и онако насумично пипне неког и каже: ''Ааа Срба је!'' И неко јој каже да мора да прецизира где сам ја,и она каже да сам се попео на гуму бицикле. А ја мртав ладан кроз смех: Е бре нисам ја на гуми,ја сам на волану!   Једном речју са њом никад није било досадно. И сад кад спомињемо те доживљаје,само се слатко насмејемо. Иначе има оца који је и више него фаца! Кад год смо ко клинци играли фудбал,а он имао времена,појавио би се на нашем малом терену и играо са нама. Увек је било играмо у чувени сладолед ''Кремисимо'' који нам на крају купи за целу екипу небитно ко је победио а ко изгубио . И Тина је умела са нама да ''опичи'' по коју партију фуце,где је углавном главни кривац за њене стартове над нама била крива елементарна непогода која се сручила на терен попут гранчице,земље или клизаве и џомбасте подлоге .Иначе њен отац се зове Слободан,чика Слоба или како смо ми волели да га зовемо због браде,чика Брада . Наравно ми то временом на шатровачком претворимо у Дабра,па тако долази Тина једном приликом и онако збуњена,када смо нешто споменули њеног оца,пита: ''А зашто вам мој тата личи на дабра?''  Попадали смо од смеха. Слоба је иначе увек бриљирао када су славе! Ту се пева,весели и пуца наравно... Најсмешније је када каже жени: ''Снежо додај ту пушку''  То је иначе онај период када се нешто баш обележава. Него да се вратим  ја на тему  Имала је и те како смисла за спорт. Тренирала је џудо и то врло добро. Освајала је медаље на јуниорским такмичењима и то све захваљујући свом урођеном побдничком менталитету. Одбојку такође,где је добила колико толико на висини да више не буде ''мала Тина'' . Да не буде да Србица има само другове,сада су на ред дошле главни фактори женског друштва међу којима је и Тинче         11-05-2012