Људи који живот значе

Још једна сјајна комшиница . Која је у вечитом  рату са сестром око ствари,тачније маркираних ствари . ЈОВАНА ЂУРИЋ,Јока. Студент Београдске пословне школе. Рођена сестра Јеце Ђурић. Сувишно је рећи да је знам цео живот јер се то подразумева као први комшија . Неки би рекли да је препотентна особа али то је зато што је не знају. Стварно добар пријатељ,без премца шта више... Увек ту за мене. Страшно паметна девојка која чини ми се има на тону неискоришћеног потенцијала и то је оно што је највише кочи,барем је то са моје тачке гледишта наравно . Умерена је особа и у друштву је нећете видети да се нервира или да улази у неку врсту дискусије. Са њом се иде у провод на базен,аду,кафић и томе слично тек кад се договоримо по стоти пут,али зато што стално од нас негде јури и никако да се уклопимо. Воли маркирану робу(а ко не од девојака) и стално је у рату са сестром,где склонити добру хаљину или ципеле а да их она не нађе . А како то иде,исти број обуће или грађа и ето ти проблема . Често је ко клинка умела до добије по коју шљагу,јер је ускакала да брани Јецу . Близу наше зграде је била сад већ чувена шумица,и ту су старији умели да се сакрију и да плаше млађе. Једном смо се затекли ту близу и чули неке шумове. Неко се у друштву продрао: Манијак! На шта је целокупно друштво почело панично да бежи на све стране. И Јована и Јеца са нама... Међутим после неких десетак метара,Јеца се оклизне и падне(као што то бива у хорор филмовима ) и Јована се онако у журби врати по њу. И пошто Јеца још није устала,Јована је брзо зграби за косу,почне да је вуче по бетону и да виче: ''Ајде Јецо пожури,убиће нас'' . Мени лично најсмешније је,када дође код нас у стан и после редовног ћаскања да ли са мном или са мојима,при изласку увек узме бомбону из чиније која стоји на столу. ''Узећу вам бомбону'' ,чак је и мој буразер имитира понекад . Пар утакмица светског првенства у фудбалу смо одгледали код ње,па ми је било занимљиво да јој објашњавам правила фудбала . Наравно због манекена Роналда и њему сличних је гледала,па ме пита који је слађи од њих . Од музике слуша делимично све,а што се тиче серија ту нема лош укус ако се не рачунају турске,шпанске и остале тог типа . А пошто већина мушкараца тврди да не постоји мушко-женска пријатељства,Јована је прави пример да то није истина  У сваком случају,контате да је то још једна важна карика која мени живот значи       25-05-2012

Као дете прави зврк и несташко! Није било особе са којом се она није посвађала или потукла . ХРИСТИНА ИЛИЋ,Тина,Тинче. Дипломирани фармацеут. Комшиница ,спрат испод мене и мој велики пријатељ. Веома паметна и сналажљива девојка,која је успела да споји лепо и корисно . Увек расположена за неко ћаскање,кафу и сличне ствари... Невероватно како је успела петогодишње обавезе око факса да прилагоди изласцима и да то просто не осети...  Једна од ретких рекао бих. Увек ће вам изаћи у сусрет ако имате неку молбу али јој морате рећи једно пет пута или је стално подсећати . Потпуно искрена и отворена девојка за оне који је познају,а сад већ за друге је прави стидљивко. Као дете са њом је било немогуће изаћи на крај . У стању је била да завади и направи општу пометњу међу друштвом а онда побегне кући . Поготово кад није у центру пажње. Али добро,зар већина деце није била таква... Из чиста мира дође на фудбалски терен и онако ко чигра утрчи и шутне нам лопту што даље може и онда шмугне  ко муња! Наравно,много пута је појуримо али она онда зове тату и ми ту одустанемо . Њене најбоље другарице се у секунди претварају у најгоре и обрнуто,јер је неретко умела да се добрано побије са њима . Деведесет девете године за време бомбардовања,играли смо ћораве баке у подруму наше зграде. И онако у мраку Тина нас тражи а ми се сви нагурали на њен бицикл који је стојао у ћошку. дође она до нас и онако насумично пипне неког и каже: ''Ааа Срба је!'' И неко јој каже да мора да прецизира где сам ја,и она каже да сам се попео на гуму бицикле. А ја мртав ладан кроз смех: Е бре нисам ја на гуми,ја сам на волану!   Једном речју са њом никад није било досадно. И сад кад спомињемо те доживљаје,само се слатко насмејемо. Иначе има оца који је и више него фаца! Кад год смо ко клинци играли фудбал,а он имао времена,појавио би се на нашем малом терену и играо са нама. Увек је било играмо у чувени сладолед ''Кремисимо'' који нам на крају купи за целу екипу небитно ко је победио а ко изгубио . И Тина је умела са нама да ''опичи'' по коју партију фуце,где је углавном главни кривац за њене стартове над нама била крива елементарна непогода која се сручила на терен попут гранчице,земље или клизаве и џомбасте подлоге .Иначе њен отац се зове Слободан,чика Слоба или како смо ми волели да га зовемо због браде,чика Брада . Наравно ми то временом на шатровачком претворимо у Дабра,па тако долази Тина једном приликом и онако збуњена,када смо нешто споменули њеног оца,пита: ''А зашто вам мој тата личи на дабра?''  Попадали смо од смеха. Слоба је иначе увек бриљирао када су славе! Ту се пева,весели и пуца наравно... Најсмешније је када каже жени: ''Снежо додај ту пушку''  То је иначе онај период када се нешто баш обележава. Него да се вратим  ја на тему  Имала је и те како смисла за спорт. Тренирала је џудо и то врло добро. Освајала је медаље на јуниорским такмичењима и то све захваљујући свом урођеном побдничком менталитету. Одбојку такође,где је добила колико толико на висини да више не буде ''мала Тина'' . Да не буде да Србица има само другове,сада су на ред дошле главни фактори женског друштва међу којима је и Тинче         11-05-2012

 Воли маркирану гардеробу и обућу. Понекад је толико ''свилен'' да му је довољна једна ситница да би се повредио . МИЛОШ ПЕТРОВИЋ Пеки. Студент правног факултета. Стварно добар момак,који понекад због своје лаковерности и наивности уме да испадне смешан. Има сјајне изјаве због којих се већина прекрсти кад их чује . Рецимо кад вам звони мобилни телефон,он ће мртав ладан у току разговора да вас пита :Е брате а ко је то! Тад му ја углавном у шали кажем: Ајде Пеки три круга око зграде . Када кажем да је свилен,то није џабе. Јер када је био у теретани,већ после другог тренинга,од великог форсирања му је пукао мишић . На баскету му један момак мало нагазио на ногу и ето Пекија сутрадан у гипсу због лома кости у стопалу . Узречица му је: ''Добићеш ти'' . Свака интерна шала која се спомене у крају,нема ту драж као када Пеки некога испали! А у задње време је и умео лепо да подкачи . Као што рекох на почетку,воли квалитетну одећу и обућу. Па када види на некоме неки дукс,мајицу,џемпер или патике познате марке,углавном ће вам рећи или питати: Што ти добра мајица! Е брате а где си то купио? А колико кошта, и томе слично . Велики је позитивац,па њега успети изнервирати је врхунац смеха. Нешто што ћу памтити са њим је пад са љуљашке! . Један друг је нешто чачкао око љуљашке и успео је да ишчупа један од два шрафа који је држе. Тако да је практично била поломљена,али смо убрзо наместили као да ништа није било и чекали Пекија да седне. И ето њега,нервозан што смо му се драли док је причао са неком девојком преко моба,онако још гунђајући крене да седне на љуљашку. Друг кришом извади моб и крене да га снима баш у моменту када је сео и наравно пао!   Има преко метар деведесет и раније је тренирао кошарку. Због мог пораза од њега у баскету-један на један сазнао је цео крај . Тако да у скорије време када будемо могли играмо реванш . Изненади пријатно са знањем фудбала и кошарке. Уме и да назове или пусти поруку ако му треба нека спортска информација. Због своје висине и није неки фудбалер па тако и када ретко игра углавном нервира обе екипе . И своје јер не зна а и противнике кад уради неки неартикулисани потез па рецимо ''покоси'' човека у пуном трку док брани . Навија за Звезду али ретко иде на утакмице... Једном смо га наговорили да пође са нама на стадион када је Црвена звезда играла европску утакмицу. И тако пет минута пре почетка меча почне да пада киша а Пеки каже: ''Видим ја,пада киша. Биће овде доста голова''  И утакмица се заврши 5:2 за Звезду . Умемо у шали наравно и да га зовемо мали морон када нешто упрска или лупи неку глупост ,али углавном јер је међу најмлађима у друштву. Паметан је момак и са њим се може разговарати о свему. Не воли да се петља око организације било каквих активности па је најбоље само га позвати и рећи му све кад буде готово. Скроз је анти алкохоличар и кад одемо у кафану,увек је ту кока-кола или неки спрајт. Али не одскаче од атмосфере и добар је у друштву . Веома је радознао и увек ће вас питати ако нешто није добро чуо а спомиње се у друштву. Воли да се шиша на кратко,што некада уме и смешно да му стоји па тако и има изјава: Пеки где си се шишао? Да одем да поправим бицикл!  Није себичан и хоће да учини али га треба мало подстаћи. Када бих се променио,не би ваљало,јер ипак ми Пекија волимо таквог какав је         04-05-2012